U Crnoj Gori će u nedelju, 11. juna biti održani vanredni parlamentarni izbori.Od izbora se očekuje formiranje stabilne vlade koja će zemlju izvući iz višegodišnje poltičke krize, ali i nastavak borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije i evropskog puta Crne Gore.Građani Crne Gore će u nedelju izaći na birališta treći put za manje od devet meseci, nakon što su oktobra prošle godine održani lokalni, a u aprilu i predsednički izbori. Oni će se opredeljivati između 15 izborrnih lista, među kojima su i neke novoformirane predizborne koalicije. Najuticajnija opoziciona Demokratska partija socijalista (DPS) sa svojim tradicionalnim partnerima (SD, LP, i albanskom DUA) prvi put će nastupiti bez Mila Đukanovića kao nosioca liste. Đukanović se povukao sa čela stranke nakon što je u drugom krugu predsedničkih izbora u aprilu izgubio od jednog od liera Pokreta Evropa sad (PES) Jakova Milatovića. Pokret Evropa sad prvi put učestvuje na parlamentarnim izborima, nakon što je kao neparlamentarna stranka iznedrila najpre gradonačelnika Podgorice na lokalnim izborima u oktobru prošle godine, a potom i predsednika države. Prema do sada objavljivanim istraživanja, PES je u znatnoj prednosti u odnosu na ostale stranke i koalicije, ali ipak nedovoljnoj da samostalno formira novu vladu. Kako će izgledati postizborne koalicije biće poznato nakon izbora. Izborna kampanja protiče mirno, pomalo dosadno, bez uzavrelih strasti i zaoštrene retorike, uglavnom saopštenjima i porukama na društvenim mrežima. Analitičari smatraju da će mnogi građani tek u izbornom danu odlučivati kojoj od izbornih lista će ukazati svoje poverenje. Prethodni parlamentarni izbori iz avgusta 2020. bili su prekretnica za Crnu Goru i početak kraja više od trodecenijske vladavine DPS i Mila Đukanovića. DPS je nakon tih izbora prešla u opoziciju, a vladu su formirale stranke okupljene oko Liste za budućnost Crne Gore, čiju okosnicu je činio Demokratski front, a za premijera je izabran Zdravko Krivokapić. Njegovoj tzv. ekspertskoj ili kako je podrugljivo nazivana "apostolskoj" vladi je izglasano nepoverenje početkom februara prošle godine. Mandat za formiranje manjinske vlade od tadašnjeg predsednika Crne Gore Mila Đukanovića dobio je Dritan Abazović, koji je u Krivokapićevoj vladi bio potpredsednik zadužen za koordinaciju bezbednosnih službi. Abazovićeva manjinska vlada je formirana u drugoj polovini aprila prošle godine, da bi joj Đukanovićev DPS uskratio poverenje samo nekoliko meseci kasnije, nakon potpisivanja Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Temeljni ugovor između Vlade Crne Gore potpisan je početkom avgusta prošle godine, a samo nekoliko dana kasnije u parlamentu je Vladi, na inicijativu Đukanovićevog DPS, izglasano nepoverenje i od tada je na vlasti u tehničkom mandatu. Skupština Crne Gore ima 81 poslanika, a za odlučivanje je potrebna većina od 41. Izborni cenzus je tri odsto. Glasački listići su odštampani i dostavljeni opštinskim izbornim komisijama. Pravo glasa na ovim izborima ima više od 540.000 građana upisanih u birački spisak.
