EP u izveštaju o tzv. Kosovu: Izražavamo žaljenje...

U nacrtu amandmana na nacrt izveštaja Evropskog parlamenta o tzv. Kosovu za 2022. godinu izražava se žaljenje zbog napada na Srbe.Kako se prenosi, izražava se žaljenje zbog mnogih prepreka za povratak prisilno raseljenih lica tokom sukoba i naglašava da su politička volja i održivo finansiranje ključni za stvaranje adekvatnih uslova za održiv povratak, uključujuc&#769;i poboljšanu bezbednost i pun pristup socijalnim i ekonomskim pravima za povratnike.U tekstu u koji je Tanjug imao uvid izražava se žaljenje zbog čestih napada na kosovske Srbe povratnike, a vlada tzv. Kosova se poziva da obezbedi da raseljenim licima budu obezbeđena imovinska prava, pristup dokumentima i državljanstvo, kao i korišc&#769;enje srpskog jezika u javnoj upravi. &quot;Podstiče se Kosovo da pojača napore za pomirenje i traži rešenja za sporove, uključujuc&#769;i usvajanje sveobuhvatne nacionalne strategije za suočavanje s prošlošc&#769;u, naglašavajuc&#769;i ključnu ulogu koju imaju organizacije civilnog društva u ovoj oblasti. Pozivaju se vlasti na intenziviranje napora i rešenja pitanja nestalih lica i bavljenje ovim temama i u okviru dijalog Beograda i Prištine&quot;, navodi se u tekstu i izražava duboka zabrinutost nedostataka u istrazi, krivičnom gonjenjnju i suđenju za ratne zločine na Kosovu. Priština se poziva da u skladu sa međunarodnim pravom i bez daljeg odlaganja sprovede sve dogovorene sporazume, uključujući formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom. Izražava se žaljenje zbog činjenice da su inicijative za uključivanje srpske zajednice u političke, društvene i ekonomske strukturena na KiM veoma ograničene i ponavlja se poziv da se poboljša unutrašnji dijalog sa nezavisnim civilnim organizacijama kosovskih Srba, posebno na severu, u cilju izgradnje poverenja, olakšavanje svakodnevnog života kosovskih Srba i njihove uspešne integracije. Takođe, privremene institucije u Prištini i kosovski Srbi se pozivaju da se obavežu na istinski dijalog u cilju povec&#769;anja međusobnog poverenja, prevazilaženja podela i unaprede kontakte između ljudi. Pozivaju se predstavnici kosovskih Srba da se vrate u kosovske institucije, &quot;umesto da eskaliraju tenzije&quot;. Vlada tzv. Kosova se poziva da bude više posvec&#769;ena zaštiti i unapređenju kulturnog nasleđa i da donese Zakon o kulturnom nasleđu i Zakon o Verskim slobodama s ciljem da se ponovo uspostave odnosi sa Srpskom pravoslavnom crkvom u cilju pronalaženja održivih rešenja za &quot;zaštitu i očuvanje lokalne baštine&quot;. U priloženim aamandmanima se poziva vlada tzv. Kosova da deluje sa najvec&#769;om osetljivošc&#769;u prema poštovanju vladavine zakona i u slučajevima kada je reč o eksproprijaciji zemljišta za projekte od javnog interesa na severu KiM. Kako se dalje navodi izražava se i zabrinutost zbog pojačanog zlonamernog mešanja inostranih faktora, pre svega Rusije i Kine, koji sprovode kampanje dezinformisanja. &quot;U tom kontekstu se pozdravlja rad na nacrtu zakona o sajber bezbednosti, uključujuc&#769;i planove za uspostavljanje Državnog organa za sajber bezbednost&quot;, stoji u amandmanima podnetim na nacrt izveštaja. Pozivaju se privremene prištinske institucije da povećaju stepen saradnje sa EU u cilju jačanja demokratske otpornosti i sveobuhvatno se suprotstave kampanjama dezinformacija i hibridnim pretnjama, uključujuc&#769;i sajber napade i tako zaštite kritičnu infrastrukturu i sigurnost hrane i energije. &quot;Izražava se zabrinutost zbog broja malokalibarskog i lakog naoružanja u vlasništvu građana Kosova jer ova alarmantna situacija favorizuje kriminalne aktivnosti i negativno utiče na javnu bezbednost. Pozivaju se vlasti na Kosovu da pojačaju napore za rešavanje ovog problema i pokrenu delotvoran program oduzimanja ili dobrovoljne predaje ovog oružja policiji&quot;, navodi se u amandmanima. Pored toga izražava se i nezadovoljstvo zbog dugotrajne nekažnjivosti za ubistva i nestanak na KiM sedam srpskih i šest kosovskih Albanaca, novinara u periodu od 1998. do 2005. godine, a vlasti u Prištini se pozivaju da brzo reše i ove i druge slučajeve napada, ubistava i nestanaka novinare, a počinioce izvedu pred lice pravde. Pozdravlja se zahtev privremenih prištinskih institucija za članstvo u EU i objašnjava da zahtev tzv. Kosova odražava nastavak proevropska orijentacije građana KiM i međustranački konsenzus o EU integracijama kao i jasan geopolitički strateški izbor. Takođe, pozdravlja se i dugo očekivani sporazum o liberalizaciji viznog režima za građane KiM koji bi trebalo da stupi na snagu najkasnije do 1. januara 2024. godine. &quot;Žalimo što je kratkovida blokada u Savetu Evrope, vođena unutrašnjim raspravama ili rezervama nekih država članica, omela kredibilitet politike proširenja. To je povec&#769;alo pesimizam i negativne stavove stanovništva u vezi sa EU i perspektivom pristupanja EU i smanjilo politički uticaj EU u podršci reformama. Pohvaljujemo dostignuc&#769;a Kosova u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i upravljanje migracionim pritiscima&quot;, navodi se u amandmanima. Države članice, posebno Španija, Slovačka, Kipar, Rumunija i Grčka, koje još nisu priznale tzv. Kosovo kao suverenu državu pozivaju se da to učine bez daljeg odlaganja i time omoguc&#769;e da ravnopravno napreduje na svom evropskom putu kao zemlja kandidat. Zemlje koje nisu priznale nezavisnost tzv. Kosova podsec&#769;aju se na stav Evropske komisije da je nezavisnost Republike Kosovo nepovratna, dok se istovremeno pozdravlja činjenica da je Izrael priznao Kosovo 4. septembra 2020. godine. &quot;Stalno usklađivanje Kosova sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, a posebno oštra osuda ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine i sprovođenje restriktivnih mera EU protiv Rusije i Belorusije potvrđuje snažnu posvec&#769;enost (tzv. Kosova) evropskim integracijama i svedoči da je Kosovo pouzdan i vredan partner u transatlantskom savezu&quot;, navodi se u dokumentu uz pohvalu privremenim prištinskim institucijama zbog suspendovanja viznog režima za građane Ukrajine i izražene spremnosti na prijem izbeglica koje beže od rata u Ukrajini i Avganistanu. U tekstu se izražava puna podrška zahtevu tzv. Kosova za članstvo u Savetu Evrope i planu priključenja u program Partnerstvo za mir NATO i druge međunarodne organizacije kao što je INTERPOL. Izražava se žaljenje što je tzv. Kosovo trenutno jedina &quot;evropska demokratija koja još nije član Saveta Evrope&quot; i poziva se međunarodna zajednica da izvrši pritisak na Srbiju da se uzdrži od pokušaja da &quot;svog suseda izoluje iz međunarodne scene&quot;. Upućuje se apel Srbiji da prestane da blokira članstvo tzv. Kosova u Savetu Evrope i drugim međunarodnim organizacijama i ocenjuje da bi &quot;kosovski Srbi imali koristi od članstva Kosova u Savetu Evrope&quot;, jer bi im to omoguc&#769;ilo da Evropskom sudu za ljudska prava podnose žalbe protiv vlasti na KiM zbog kršenja ljudskih prava. Amandmanima se izražava duboka zabrinutost i zbog kontinuiranog izostanka implementacije presude Ustavnog suda tzv. Kosova iz 2016. godine u vezi sa manastirom Visoki Dečani. &quot;Ponovo pozivamo vladu (tzv. Kosova) da hitno primeni presudu, u skladu sa posvećenošću principima vladavine prava i poštovanja nezavisnog sudstva. Žalimo zbog kontinuiranih pokušaja izgradnje međunarodnog puta kroz specijalnu zaštićenu zonu manastira Visoki Dečani, koji nameću ozbiljna pitanja o zaštiti i očuvanju kulturnog nasleđa i životne sredine. Pozivamo lokalne i državne vlasti da definitivno stave tačku na plan izgradnje te saobraćajnice&quot;, navodi se u amandmanima. Takođe se apeluje na Prištinu da predvidi period za javne konsultacije i omoguće građanima da se suprotstave projektima pre nego što donese bilo kakva konačna odluka o eksproprijaciji.