Na Češku prebačen teret da "ispegla" nepravdu iz Brisela?; "Verujem u Srbiju"

Češka šalje podršku Srbiji u procesu evrointegracija.Učinićemo najviše što možemo da Srbiji i ostalim zemljama zapadnog Balkana pomognemo da postignu što veći napredak u procesu evroitnegracija, izjavio je ambasador Češke Tomaš Kuhta i naglasio da očekuje da će tokom češkog predsedavanja EU, koje počinje 1. jula, Srbija napraviti iskorak u otvaranju novih poglavlja, ali i u usaglašavanju spoljne politike sa EU oko sankcija Moskvi.Ambasador u intervjuu za Tanjug naglašava i da će prioritet češkog šestomesečnog predsedavanja biti vezan za Ukrajinu, jer je rešavanje ukrajinske krize važno ne samo za EU već i za ceo svet. &quot;Česka podržava Srbiju na evropskom putu, znamo da su za Srbiju evropske integracije važne, ali je i za EU bitno da Srbiju bude njena članica. Uvereni smo da za Srbiju nema drugog puta, da nema alternative. Kao i ceo region i Srbiju iz više razloga, ne samo ekonomskih već i bezbednosnih vidimo kao deo EU &quot;, rekao je ambasador. Na pitanje očekuje li otvaranje novih klastera za Srbiju i da li će ono biti uslovljeno uvođenjem sankcija Rusiji, s obzirom da se pokazalo da reforme Briselu više nisu prioritet za napredak već da on zavisi od političke volje članica, ambasdor kaže da je prirodno da Srbija sa članicama deli zajedničke stavove, bezbednosti. &quot;Za članice kandidate teško je i da zamisle da u nekom ključnom pitanju neko bira kompletno dugačiji način. Očekujemo da se tokom našeg predsedavanja nešto desi po pitanju sankcija&quot;, rekao je Kuhta. Ambasador na pitanje da li deli optimizam predsednika Aleksandra Vučića koji je rekao da u decembru očekuje napredak za zemlje regiona, kaže da je uveren da će pregovori sa Albanijom i Severnom Makedojim početi. &quot;Uveren sam da je izneo optimizam o otvaranju klastera, da će Srbija napraviti progres ne međuvladinoj konferenciji u decembru i da će Srbija otvoriti barem jedan klaster&quot;, rekao je Kuhta. Na pitanje da li smatra da je na Česku prebačen teret da &quot;ispegla&quot; nepravdu, kako se ovde percipra to što na samitu u Briselu Albanija i Severna Makedonija nisu otvorile pristupne pregovore, Srbija njiedan klaster, BIH nije dobila status kandidata, a Ukrajina i Moldavija jesu, ambasador Kuhta je izrazio uverenje da će Srbija, Albanija i Severna Makedonija napraviti pomake na polju ervointegracija tokom českog predsedavanja. &quot;Prilično sam siguran da ako francusko predsedavanje nije uspelo pre kraja da otvori pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom da ćemo tokom našeg predsedavanjanja to uspeti&quot;, naveo je Kuhta. Po tom pitanju su, kako kaže, približene pozicije - sva pitanja nisu resena, ali postoji velika mogućnost da pregovori počnu tokom češkog predsedavanja. Kada je reč o samitu u Pragu koji je za kraj godine najavio predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, nakon debate EU lidera o Makronovoj ideji Evropske političkoj zajednici, kao prvi sastanak u ovom formatu i pitanje da li zna ko će biti učesnici i da li će lideri ZB biti pozvan, Kuhta kaže da za to ima još vremena. &quot;Postoje nekoliko mogućnost kakav Samit će biti organziovan u Pragu, da li će to biti Samit sa Ukrajinom, sa SAD, ili svim evropskim zemljama, a što je predlog sa Samita u Briselu, a postoji takođe mogućnost za organizovanje skupa sa zemljama ZB&quot;, rekao je on. Dodao da postoji mogućnost i organizovanja Samita u Briselu koji će biti fokusiran na rekonsturkciju Ukrajine ili da to može da bude i neka vrsta donatorske konferencija. &quot;Ovih dana se odlučuje, poslednja informacija je da su evropski lideri pitali našeg predsednika da napravi Samit u Pragu sa svim ostalim državama koje nisu članice EU - Novreškom, Islandom, Ukrajinom, Gruzijom, Moldavijom, takođe zemljama zapadnog Balkana&quot;, naveo je on. Trebalo bi, kako je rekao, da to bude diskusija između članica i onih koje to nisu o budućnosti, zajedničkim problemima, a kako bi na kraju bilo moguće naći mehanizam za kandidate kako da se više uključe u diskusiju o EU. Ambasador je. na pitanje koji su prioriteti i najveći izazovi sa kojima će se Česka suočiti tokom predsedavanja, s obzirom na sukob u Ukrajini i čini se, nove geopolitičke interese EU i šta će češko predsedavanje značiti za Srbiju, podsetio da je rat promenio mnoge stvari i tokom francuskog predsedavanja. Pa su, tako, kaže, neki prioriteti su doložen i neki moraju ponovo da budu evaluirani. &quot;To je takođe razlog zašto nam je prioritet broj jedan kiza u Ukrajini, rešavanje izbegličke krize, oporavak ekonomije i sve ekonomska pitanja vezana za krizu. To je prioritet važan ne samo za EU već i za sve zemlje kandidate, kriza u Ukrajini ipak ima uticaj na sve zemlje sveta ne samo na EU&quot;, rekao je ambasador i podsetio da Česka Ukrajini već pomaže mnogo, ne samo oko migrantske krize i slanja vojne opreme. Podsetio je da Češka 1968. godine imala slično iskustvo sa Rusijom i da Česi dobro znaju kako to izgleda, što je i, kako je dodao, jedan od razloga zašto taj problem podižu &quot;na osetljiv način&quot;. Kako kaže, imaće i druge prioritete koji nisu direknto vezani za Ukrajinu, kao što je rešavanje problema energetske bezbednosti, ojačavanje različitih izvora energije na čemu Evropa radi duži period, ali je posle 24. februara to postalo još značajnije. Prema njegovim rečima, potrebno je da Češka među članicama moderira diskusiju kako da EU bude manje zavisna, ne samo od ruskih energetskih izvora već i od onih u drugim autoritarnim režimima. &quot;I zemljama kandidatima treba da pomognemo da reše probleme, jer je energetska bezbednost problem celog kontinenta. Važno je da pripremimo jednak sistem snabdevanja za sve jer ne bismo mogli samo da kupujemo gas i naftu za nas a da gledamo komšije kako pate&quot;, naveo je ambasador. Dodao je da je potrebno da se razgovara i o zajedničkoj platformi kako da se obezbedi potreban kontingent energenata za ekonomije evropskih zemalja, pitanja vezana za LNG terminal, transport gas u zemlje u unutrašnjosti kontinenta... &quot;To će biti velika diskusija i biće potreban konsenzus&quot;, naveo je on i dodao da EU mora da bude fleksibilna, da napravi neke rizične ali blagovremene odluke. Ambasador na pitanje da li će ideja o promeni načina glasanja podlučivanje konsenzusom u EU biti i dalje aktuelna, kaže da je potrebna diskusija o kvalifikovanoj većini za sistem donošenje odluka jer je nekada nemoguće lako postići pun konsenzus. Potrebno je da malo promenimo taj proces, rekao je Kuhta. &quot;Svih 27 zemalja već ne može uvek da nađe lak način kako da reše probleme, postoje neka osetljiva pitanja, kada svaka žemlja želi da se zaštiti, da ima pravo na veto, ali 80 ili 90 odsto pitanja mogu da dosegnu konsenzus sa kvalifikovanom većinom&quot;, naveo je ambasador i naglasio da je to veoma izazovno pitanje koje traži vreme.