Izborno zakonodavstvo

Izbori za predsednika Republike održavaju se svakih pet godina, koliko, prema Ustavu Republike Srbije, traje mandat predsednika Republike. Osim ovih redovnih, mogući su i vanredni predsednički izbori, koji se sprovode kada je predsednik Republike sprečen da obavlja tu dužnost ili kada mu mandat prestane pre isteka vremena na koje je izabran.Predsedniku Republike mandat prestaje pre isteka vremena na koje je izabran u slučaju podnošenja ostavke ili donošenja odluke Narodne skupštine o njegovom razrešenju. Izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik Narodne skupštine. Redovne predsedničke izbore predsednik Narodne skupštine raspisuje 90 dana pre isteka mandata aktuelnog predsednika Republike, tako da se izbori okončaju u narednih 60 dana. Vanredne predsedničke izbore predsednik Narodne skupštine raspisuje tako da se održe najkasnije tri meseca od nastanka sprečenosti predsednika Republike da obavlja dužnost, odnosno prestanka mandata pre isteka vremena na koje je izabran. Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može da protekne manje od 30 dana. Kao dan glasanja mora da se odredi dan kada se ne radi, odnosno subota ili nedelja. Izbore sprovode Republička izborna komisija, čiji mandat traje četiri godine, i birački odbori, koji se obrazuju za svake izbore posebno. Pravo da bira predsednika Republike i da bude biran za predsednika Republike imaju punoletni poslovno sposobni državljani Republike Srbije. Ostvarivanje izbornog prava je apsolutno slobodno. To znači da je svaki birač slobodan da odluči da li će izaći na izbore ili ne. Stoga, niko nema pravo da sprečava ili primorava bilo koga da glasa, da poziva na odgovornost zbog glasanja ili da od birača traži da se izjasni za koga je glasao ili zašto nije glasao. Kandidate za predsednika Republike mogu da predlažu političke stranke koje su registrovane na dan kad je objavljena odluka o raspisivanju izbora, koalicije političkih stranaka ili grupe građana. Grupu građana osniva najmanje deset birača. Kandidovanje se vrši podnošenjem predloga kandidata Republičkoj izbornoj komisiji, najkasnije 20 dana pre dana izbora. Uz predlog kandidata, svaki podnosilac je dužan da dostavi i zakonom propisanu dokumentaciju, kao i najmanje 10.000 sudski overenih izjava birača da svojim potpisom podržavaju predloženog kandidata. Redni broj koji će kandidati imati na glasačkom listiću utvrđuje se žrebom na sednici Republičke izborne komisije, kojoj mogu da prisustvuju predstavnici svih predlagača kandidata. Svakom biraču obavezno se, najkasnije pet dana pre dana održavanja izbora, dostavlja obaveštenje o danu i vremenu održavanja izbora, sa brojem i adresom biračkog mesta na kome glasa i brojem pod kojim je upisan u izvod iz biračkog spiska. Ovo obaveštenje birač nije dužan da donese na biračko mesto i njemu se ne može uskratiti mogućnost glasanja samo zato što nema kod sebe to obaveštenje. Na dan izbora, biračka mesta se otvaraju u 7,00 časova, a zatvaraju u 20,00 časova. U toku tog vremena biračko mesto mora biti neprekidno otvoreno. Glasanje se obavlja na biračkim mestima u Republici Srbiji, kao i na biračkim mestima u inostranstvu (po pravilu u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije), koja određuje Republička izborna komisija. Birač glasa na biračkom mestu u zemlji prema prijavljenom prebivalištu, s tim da postoji mogućnost da, umesto u mestu prebivališta, birač glasa u mestu privremenog boravišta, o čemu mora da obavesti opštinu boravišta najkasnije pet dana pre dana izbora. Glasanje se vrši zaokruženjem rednog broja ispred imena i prezimena kandidata za kojeg se glasa. Birač može da glasa samo za jednog kandidata sa glasačkog listića. Za predsednika Republike izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova birača koji su glasali. Za razliku od parlamentarnih izbora, gde se broj birača koji su glasali utvrđuje na osnovu izvoda iz biračkog spiska, na predsedničkim izborima se broj glasalih birača na osnovu broja glasačkih listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji. Ako nijedan kandidat ne dobije većinu glasova birača koji su glasali, glasanje se ponavlja u roku od 15 dana od dana prvog glasanja (drugi krug izbora). Dan ponovljenog glasanja utvrđuje Republička izborna komisija, s tim da glasanje mora da bude u danu u kojem se ne radi. U drugom krugu izbora učestvuju dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova, pri čemu će na glasačkom listiću prvi po redosledu biti kandidat koji je na prvom glasanju dobio najviše glasova. Više od dva kandidata učestvuju u drugom krugu ako ih više deli prvo ili drugo mesto. Za predsednika Republike izabran je kandidat koji je u drugom krugu izbora dobio najveći broj glasova. Ako u drugom krugu kandidati osvoje isti broj glasova, glasanje se ponavlja u roku od 15 dana. Rezultate izbora Republička izborna komisija objavljuje u roku od 96 časova od zatvaranja biračkih mesta. Rezultati izbora objavljuju se u &quot;Službenom glasniku Republike Srbije&quot;. Mandat predsedniku Republike počinje polaganjem zakletve pred Narodnom skupštinom. Tokom celog izbornog postupka obezbeđena je zaštita izbornog prava. Naime, svaki birač, kandidat za narodnog poslanika ili podnosilac izborne liste imaju pravo da podnesu prigovor Republičkoj izbornoj komisiji zbog povrede izbornog prava u toku izbora ili nepravilnosti u postupku predlaganja odnosno izbora, i to u roku od 24 časa od časa kad je doneta odluka odnosno izvršena radnja koju podnosilac prigovora smatra nepravilnom, odnosno od časa kad je učinjen propust. Republička izborna komisija po prigovoru rešava u roku od 48 časova od časa prijema prigovora. Protiv svakog rešenja Republičke izborne komisije po prigovoru može se izjaviti žalba Upravnom sudu, koji odluku po žalbi donosi u roku od 48 časova od prijema žalbe.